Архиве категорија: За учитеље

PROGRAM ODVIKAVANJA OD RODITELJSKOG PRETERIVANJA U 26 KORAKA

Ovaj program napisan je kao ohrabrenje dobronamernim, posvećenim i inteligentnim roditeljima punim ljubavi koji se osećaju nemoćnim da prestanu da previše udovoljavaju svojoj deci, preterano ih štite i zatrpavaju aktivnostima. Roditeljima koji se unervoze ako njihovo potomstvo nije savršeno u svakoj oblasti. I roditeljima koji su dozvolili da samostalnost, odgovornost i otpornost ne bude visko na listi osobina koje nastoje da razviju kod svoje dece.

  1. Nemojte da pomislite da to kakvo je vaše dete bilo danas, predstavlja obrazac čitavog njegovog života. Deca prolaze kroz faze, a te faze mogu biti i sjajne i očajne.
  2. Ne pokušavajte da popravite ono što nije pokvareno i prihvatite prirodu vašeg deteta čak i ako je ono stidljivo, ćudljivo ili ne baš sjajno u matematici.
  3. Kad nešto gledate izbliza, ona mu vidite i mane. Sasvim je normalno da vam se deca vaših prijatelja čine boljim od vaše dece.
  4. Skupite hrabrost i prosto recite “ne”. Ne pokušavajte da svaki put pronađete rešenje koje će se više dopasti detetu.
  5. Ohrabrite vaše dete da provodi više vremena napolju i koristi svih pet čula u trodimenzionalnom svetu. Pošaljite ga u kamp u prirodi na najduži period koji možete da priuštite. Uživajte u prirodi porodično.
  6. Nemojte pobrkati ono što dete želi sa onim što mu je potrebno. Ne padajte na slatkorečivost i pravite razliku između privilegija i prava.
  7. Zapamtite da vaša deca nisu sezonske biljke niti cvetovi iz staklenika. Pustite ih da na kratko ozebu, pokisnu ili ogladne i ceniće to što mogu da se ugreju, da budu suvi i siti.
  8. Uzdržite se od uloge Šerpasa, batlera, konsiljerea, tajne policije, ličnog kuvara ili sobarice. Vaša deca su po prirodi stvorena da postanu sposobna i pustite ih da stvari rade sami.
  9. Pre nego što uzmete da gunđate, podsećate, kritikujete, savetujete, komentarišete ili preterano objašnjavate, kažite sebi “Zašto ovo govorim?”. Provedite u slušanju četiri puta više vremena nego u pričanju.
  10. Setite se da su razočarenja obavezan deo pripreme za život. Kada vaše dete ne dobije pozivnicu za rođendan, ulogu i predstavi ili ne uđe u tim, ostanite mirni. Bez ovakvih iskustava ne bi se snašlo u stvarnom svetu.
  11. Budite u pripravnosti ali ne i u stanju uzbune. Zastanite i razmislite: da li je ova situacija opasna ili samo neprijatna za moje dete? Da li je to hitan slučaj ili samo novi izazov?
  12. Naučite da volite reči “pokušaj” i “greška”. Pustite svoje dete da pravi greške pre nego što ode na fakultet. Omogućite mu onoliko slobode koliko odgovornosti i sposobnosti pokazuje, bez obzira na to šta i koliko druga deca smeju.
  13. Nemojte biti iznenađeni ili obeshrabreni ukoliko vaše veliko dete dobije detinjasti napad besa ili izliv emocija. Razumnost nije isto što i zrelost i koraci unazad su prirodna stvar. I nama se dešavaju, ali mi uvek možemo da sebi naspemo jednu.
  14. Dozvolite svom detetu da radi stvari koje vas plaše. Morate ga pustiti da neke korake preduzima samostalno, bez vas da ga držite za ruku, ukoliko želite da postane samostalno i samouvereno.
  15. Kada se vaš tinejdžer ružno ophodi prema vama, ne shvatajte to lično. Sudite o njegovo karakteru ne na osnovu ljubaznosti prema ukućanima, jasnoći izražavanja ili količini kontakta očima, već na osnovu onoga što kažu nastavnici, roditelji tuđe dece, komšije, kao i na osnovu toga kako se ponaša prema prodavcima i osoblju u restoranima.
  16. Nemojte dozvoliti svom detetu da tek tako odustane od neke aktivnosti ili izbegne nešto što ne voli. Njegovo je pravo da mrzi neku osobu, aktivnost ili instituciju i teško da ćete moći da mu promenite mišljenje. Bez obzira na to, njegova je obaveza da nastavi ono što je započelo ili ispuni svoju obavezu. Ipak, kada pravite planove imajte u vidu i stav vašeg deteta.
  17. Nemojte da se trudite da budete super prema svojoj deci samo zato što vaši roditelji nisu pokušavali da se usklade sa vašim emocionalnim potrebama. To se obično, nakon perioda povlađivanja, završi roditeljskim izlivima besa.
  18. Izbegavajte da se hvališete svojim detetom osim ako vam se čini da mu je preko potrebno malo reklame. Setite se da ocene i popularnost vašeg deteta nisu mera vaše vrednosti kao roditelja. I da ostali verovatno preteruju.
  19. Sačekajte barem 24 sata pre nego što pošaljete ljutiti imejl nastavniku, treneru ili roditelju problematičnog druga iz razreda. Prespavajte problem.
  20. Razmislite o dugoročnim posledicama zaobilaženja pravila koje ste sami postavli. Ako pokažete da pravila postoje da bi bila kršena i da uvek mogu da se nađu prečice, dali ste svom detetu dozvolu da vara na testovima.
  21. Ne pridajte značaj izvikanosti određenih škola i fakulteta. Roditelji često zaborave da uspeh zavisi od kvaliteta učenika, a ne od statusa obrazovne ustanove.
  22. Odnosite se prema nastavnicima kao prema stručnim ljudima koji su na vašoj strani. Pružite vašem detetu šansu da se nauči poštovanju, to je jednako važna lekcija kao i ona iz matematike. Setite se koliko dobar odnos sa nastavnikom može biti značajan u životu.
  23. Hvalite proces, a ne rezultat. Umesto da aplaudirate svakodnevnim postignućima, hvalite detetovu upornost i vrednoću jer time podstičete veštine i navike koje vode ka uspehu.
  24. Ako želite da pripremite vaše dete za nivo opterećenja i količinu obaveza koje će imati na fakultetu, dobro razmislite pre nego što mu unajmite privatnog profesora.
  25. Praktikujte razuman nadzor nad onlajn aktivnostima vašeg deteta, procenjujući njegov opšti nivo zrelosti. Budite u toku sa novim tehnologijama i popularnim aplikacijama kako u nepoznate vode ne bi uplovilo bez krmanoša.
  26. Smatrajte obične kućne poslove i obaveze koje dete obavlja za džeparac kao bolje prilike za učenje od vanškolskih aktivnosti. To će vaše dete učiniti “zapošljivom” (i zaposlenom) odraslom osobom.

Piše: Vendi Mogel, psiholog i autorka knjige “Blagoslov odranog kolena” (The Blessing of a Skinned Knee)

Izvor: WendyMogel.com

Detinjarije

Advertisements

Вежбе концентрације

ВЕЖБЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ

 

Концентрација се може описати као усмеравање ума, фокусирана пажња или као способност да се обрати пажња на само једну мисао или предмет искључујући друге.

 

Концентрисање на активности које обављамо доприноси томе да их урадимо боље, брже и успешније. Фокусирање на рад чини рад успешнијим. Боља концентрација олакшава учење, убрзава разумевање и побољшава меморију. Помаже нам да се усредсредимо на своје циљеве и да их лакше постигнемо.

 

Да бисмо развили ову способност морамо вежбати свој ум. Права и добра концентрација развија се постепено, кроз свакодневни рад и уз посебне вежбе. Сада ћу вам дати немолико једноставних вежби.

 

Почните са 10 минута сваки дан, ако можете да издржите 15, још боље. Морате да разумете да ум не воли никакву дисциплину. То је један инструмент који има своју вредност ако се правилно користи, али тренутно је он тај који влада над нама. Ви нисте ум и његове мисли, они су само нека врста моћи коју користимо. Менталним вежбама могуће је извежбати ум и овладати њим. Он мора бити стављен на одговарајуће место, као наш слуга а не гоподар.

 

Кад почињете да учите да се концентришете треба да пронађете место где можете бити сами и неузнемиравани. Можете сести у турски сед на поду или на столицу са исправљеном кичмом. Удахните дубоко неколико пута и опустите се. Почните са првом вежбом и вежбајте је свакодневно док не будете успели да је изводите лако и без размишљања о нечем другом бар 5 „чистих“ минута. Морате бити искрени према себи и пређите на следећу вежбу тек кад будете уверени да је вежба изведена са пуном концентрацијом.

 

Усмерите сву своју пажњу на вежбу. Немојте мислити ни на шта друго. Пазите да не заспите, да не одлутате у машту или да не мислите на нешто друго. Оног тренутка кад ухватитие себе да мислите на нешто друго, прекините са вежбом и почните из почетка. Кад се уходате, продужите време или уведите још једно вежбање у току дана. Не покушавајте превише на почетку. Може вам се учинити да су вежбе врло просте и једноставне па покушате да их изведете све од једном. Идите полако, немојте да претерате и преоптеретите мозак.

 

За најбољи учинак, саветујемо Вам да наставите са извођењем одређене вежбе још недељу дана након што сте се уверили да је изводите правилно и са пуном пажњом.

 

Честа притужба људи који имају малу моћ концентрације је да је ово или оно „досадно“. Готово свако има способност да задржи пажњу на задатку који је интересантан, не превише лак, не превише тежак већ баш на правом нивоу изазова. Оно што заиста изазива ову вештину су „досадни“ задаци као нпр. читање врло тешког материјала, рад на веома комплексним стварима, рад на стварима које не дају одмах видљиве резултате. Ако си заиста добар у овој вештини, тешко да ће ти бити досадно зато што имаш стрпљења да нађеш нешто интересантно у готово сваком задатку.

 

Кад напредујемо у концентрацији ми нпредујемо у најмање три ствари. Можемо задржати наш ум:

  1. на мање занимљивом материјалу
  2. са већом пажњом
  3. дужи временски период

 

Значи, ако успем да пређем са могућности да се концентришем само на филмове или видео игре на то да могу да се сконцентришем на читање интересантне књиге, ја напредујем у овој вештини. када пређем са занимљивих књига на оне мање занимљиве, такође побољшавам своју вештину концентрације. Када могу да радим било коју од ових активности а да ми мисли не лутају тако често, то је такође напредак. И кад успем да се концентришем уместо 5, 15 минута или сат или чак два, ја напредујем по другом мерилу. Добро је посматрати сваку од ове три варијабле док радите на вештини концентрације, и прослављати сваки пут кад узнапредујете у једној од њих док друге две одржавате сталним.

 

ВЕЖБА 1

 

Узми књигу и број речи у било ком пасусу. Изброј их поново да би се уверио да си правилно избројао. Почни са једним пасусом а кад ти постане лакше, број речи на целој страни. Број ментално, само са својим очима не показујући прстом сваку реч.

 

ВЕЖБА 2

 

Говори у себи азбуку. Ментално замишљај свако слово докк га изговараш.

 

ВЕЖБА 3

 

Број од 1 до 100. Замишљај сваки број док га изговараш.

 

ВЕЖБА 4

 

Број уназад у себи од 100 до 1.

 

ВЕЖБА 5

 

Број уназад у себи од 100 до 1 прескачући свака 3 броја тј. 100, 97, 94…

 

ВЕЖБА  6

 

Изабери реч или једноставан звук и понављај га тихо у себи 5 минута. Кад успеш да се лакше концентришеш покушај да досегнеш 10 минута непоремећене концентрације.

 

ВЕЖБА 7

 

Узми неки предмет и гледај га са свих страна. Немој да те одвуку неважне мисли. Остани са предметом који си изабрао. Гледај га и не мисли о томе где си га купио итд. само га гледај, види, мириши, додируј.

 

ВЕЖБА 8

 

Ово је исто као претходна вежба само овај пут визуализуј предмет са затвореним очима. Почни тако што ћеш вежбу 5 радити 5 минута а онда вежбу 6 исто толико. Покушај да видиш, осетиш, омиришеш предмет у својој глави. Покушај да видиш чист добро дефинисан лик. Ако наиђу тешкоће отвори очи, погледај у предмет, затвори их и опет настави с вежбом.

 

ВЕЖБА 9

 

Нацртај мали геометријски облик – троугао, круг или квадрат, обој га у коју боју желиш и концентриши се на њега без речи у глави.

 

ВЕЖБА 10

 

Исто као 9 само сад визуализуј са затвореним очима. Ако заборавиш како изгледа, погледај па настави.

 

ВЕЖБА 11

 

Исто као 10 само са отвореним очима.

 

ВЕЖБА 12

 

Покушај да бар 5 минута будеш без мисли. Само ако су претходне вежбе успешно изведене добићеш могућност да утишаш мисли. Временом ће то постати све лакше и лакше.

 

ВЕЖБА 13 – самопосматрање

 

Ова вежба не тражи од тебе да се фокусираш на нешто, већ само да посматраш на шта си фокусиран. Ти вежбаш вештину самопосматрања.

Да би урадио ову вежбу једноставно седи и затвори очи. Нека твој ум ради што год жели. Другим речима, пусти га да лута. Ако желиш да мислиш о нечему – мисли. Ако хоћеш да прелазиш с једне свари на другу, то је у реду.

Једино што чини ову вежбу је то да сачувашмало свог ума да посматра шта његов остали део ради. Питај себе питања : О чему сад мислим? Које ми слике пролазе кроз главу? Шта осећам сада?

Почни тако што ћеш ово радити кратко време, рецимо минут. Након тог минута присети се о чему мислио и кажи то некоме. Постепено ћеш моћи то да радиш све више и више минута.

Поента ове вежбе је да, ако одлуташ са задатка, одмах ћеш то приметити. Ако опазиш да ти мисли одлазе са задатка одмах чим то почне да се дешава, можешодмах брзо себе да вратиш на задатак.

 

ВЕЖБА 14 – самопосматрање наглас

 

Ово је варијанта претходне вежбе. У овој радиш исту ствар само што говориш гласно о чему мислиш. Описујеш речима било коју ствар која се појави на екрану твоје свести. Говориш гласно и своје мисли. Именујеш осећања која имаш. Ово је тешко јер говорење мисли сигурно утиче на мисли које имаш. Али то је у реду. Главно је да вежбаш свесност о томе што ти пролази кроз главу. Што више ово будеш радио, лакше ћеш схватити када се концентришеш на неку ствар а када ти мисли лутају с једне ствари на другу.

1.Гледај у зид испред себе и нађи нешто што раније ниси приметио.

2. Гледај у леви зид и нађи нешто што раније ниси приметио.

3. Гледај у десни зид и нађи нешто што раније ниси приметио.

4. Гледај у зид иза себе и нађи нешто што раније ниси приметио.

5. Гледај у плафон и нађи нешто што раније ниси приметио.

6. Гледај у под и нађи нешто што раније ниси приметио.

7. Гледај предњи зид али своју пажњу усредсреди на леви зид.

8. Гледај у леви зид а своју пажњу усредсреди на звук.

9. Слушај звук док мрдаш пртиће на ногама.

10. Узми два иста новчића или два листа папира или два дана и нађи бар 5 разлика међу њима.

 

ВЕЖБА 15 – усмеравање пажње

 

У овој вежби изабираш нешто на шта ћеш усмерити своју пажњу, нпр. на своје дисање. Током ове вежбе усмерићеш своју пажњу на дисање, затим на било шта друго што желиш, онда поново на дисање, па поново на нешто друго. Настави да преусмераваш пажњу, намерно, сваких 30-ак секунди.

Циљ ове вежбе је увежбавање у свесном усмеравању пажње. Док радиш ову вежбу, осети како је то да усмериш своју пажњу на нешто и осети како твој ум реагује.

Нпр. обраћам пажњу на дисање неколико секунди и осећам како ми се ноздрве суше док удишем, а влаже док издишем, онда погледам на сат и гледам секундару како иде у круг и размишљам о времену које пролази, онда опет усмеравам пажњу на дисање…

Вежбајући свесно усмеравање пажње јачамо егзекутивни део мозга који говори осталом делу на шта да обрати пажњу. Ти желиш да овај део буде главни, а не да твоја пажња буде таоц било ког спољашњег стимулуса који се догађа у том тренутку.

Постоји неколико варијација ове вежбе. Можеш ако желиш изабрати две ствари на које ћеш обраћати пажњу и пребацивати се с једне на другу нпр. две менталне слике; два предмета; у под, па одлучиш где ћеш да погледаш па погледаш тамо, па одлучиш где ћеш да погледаш па погледаш тамо; читаш књигу један минут или радиш математику неколико минута, а онда проведеш један минут гледајући у црнило које се појави кад затвориш очи. Можеш изабрати дуг период пре преусмеравања пажње или кратак период као 3-4 секунде.

 

ВЕЖБА 16 – чула

 

Затвори очи и замисли да гледаш: неки предмет, воће,поврће, оловку која полако пише твоје име на папиру, неки геометријски облик, комбинацију геометријских облика

Затвори очи и осети: руковање- осети топлоту нечије руке, притисак, меко крзно животиње, свеже пао снег, грану дрвета, песак, перо

Затвори очи и осети мирис: цвета, хране која се кува,дрвета које гори, мора, пеперминта, омиљеног парфема

Затвори очи и фокусирај се на осећај мишића и покрета тела док: ходаш по пољу високе траве, пливаш, береш воће, трчиш по плажи

Затвори очи и осети укус, топлоту и текстуру: сладоледа, банане, поморанџе, неког оброка који волиш да једеш

Затвори очи и чуј: како неко зове твоје име, звук саобраћаја, како пада киша, чаврљање људи, воду која тече, под који шкрипи, гонг који постепено бледи у тишину.

Престајеш сваких пар минута и оцењујеш колико добро си се концентрисао на задатак. Ако си се концентрисао добро, покушај да се сетиш шта си урадио у свом мозгу што ти је омогућило да се тако добро концентришеш. Ако се ниси концентрисао добро, примети то и одлучи да у следећем покушају покушаш да надмашиш време када си се добро концентрисао. Онда се врати и концентриши поново.

Можеш да користиш следећу скалу да одговориш „колико концентрације“:

0 – ни мало

2 – само мало

4 – нашто али не пуно

6 – подоста

8 – велика количина

10 – врло велика количина

 

ВЕЖБА 17  – разматрање уз слушање

 

Улога твог партнера је да ти прича или чита. Најлакше је да ти неко чита. Он застаје понекад, можда после сваке реченице, можда после сваког пасуса. Ти одговараш са „разматрањем“ тога што ти је прочитано. Како да разматраш?

Можеш користити следеће реченице и попуниш празнине:

Значи казао си_____________________________?

Оно што сам чуо је________________________________?

Другим речима___________________________________?

Значи, ако те добро разумем_____________________________?

Звучи као_____________________________.

Да ли кажеш да_________________________________?

Оно што радиш је да понављаш оно што си чуо да је друга особа рекла или прочитала.

Одговор партнера може бити просто ДА ако си правилно чуо или НЕ ако ниси, па ће ти он прочитати поново и дати ти поново да пробаш.

 

ВЕЖБА 18 – разматрање уз читање

 

У овој вежби ти читаш пасус сам. Након читања парафразираш на глас оно чега се сећаш.

 

ВЕЖБА 19 – прављење теста

 

Са сваком реченицом коју читаш, размишљај: “ Могу ли од овог направити питање за тест знања о градиву?“ Доношење такве одлуке тежи да ти држи пажњу на задатку. Ако дођеш до краја пасуса и одговор на питање је :“ Немам појма јер нисам мислио на оно што читам:“ и онда си добио вредну повратну информацију. С друге стране ако можеш да смислиш добро питање и то је важна повратна информација.

Затим, када завршиш писање теста добићеш још повратних информација о својој концентрацији тиме што ћеш урадити тест. Оцени тест и провежбај питања на која ниси знао одговор.

 

ВЕЖБА 20 – враћање на централно питање

 

Постави себи питање које покреће многе мисли. Можеш нацртати круг с питањем унутра и много стрелица које иду од круга. Сад, за сваку стрелицу смисли идеју. Кад смислиш једну, врати се на централно питање да видиш можеш ли смислити још једну.

Чак иако мислиш да немаш више идеја, настави да мислиш о још. Одупри се жељи да одустанеш и одеш на нешто друго. Такође се одупри потреби да пређеш с једне идеје на другу без враћања на централно питање.

Имајте на уму:

 Код  свих менталних способности битнија је учесталост  него трајање вежбе. Тајна успеха је у сталној вежби.

 

ИЗВОР: www. logopedi.rs

Тематско планирање ( 4. разред)

ТЕМАТСКО ПЛАНИРАЊЕ

ТЕМА: Ускрс

КОРЕЛАЦИЈА: Српски језик, Народна традиција, Ликовно васпитање, Природа и друштво

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Мултимедијални приступ, штампани материјал, урађене папир маше корпе, комбиновани  ликовни материјали

НАСТАВНЕ ТЕХНИКЕ:ЗЖН табела, рад у пари, рад у групи

ЕРР СТРУКТУРА ЧАСА

Е1 – евокација

  1. Која је тема? (Уводно представљање)
  2. Шта већ знате о тој теми?(ЗЖН табела- колона 1)
  3. Шта желите да научите ново о тој теми? ( колона 2)
  4. Зашто би по вашем мишљењу то требало да научите?

Р2- Разумевање значења

  1. Ученици траже информације које се односе на поменута предвиђања о садржају

ИНСЕРТНО ЧИТАЊЕ

Р3- Рефлексија

  1. Шта сте сазнали? Размисли и размени у пару, Дискусија техником У круг, у круг
  2. Вођена питања да би ученици одредили нове информације које су сазнали

Е1

УВОДНО ПРЕДСТАВЉАЊЕ:

  •   Емоционална припрема: Ученицима пуштам песме посвећене Ускрсу са коментарисањем одређених детаља.
  •  Попуњавање ЗЖН табеле, прве две колоне ( Знам и Желим да знам)
  •  Ученици техником Гроздања везују појмове за појам УСКРС.

Р2

  •   После гроздања ученици добијају припремљени текст о ускрсу( у прилогу) на којој ученици раде Инсертно читање(објашњена у прилогу).

Р3

  •  Када заврше с читањем и обележавањем текста, прелазе на завршавање ЗЖН табеле.
  • По завршетку табеле  допуњавамо заједнчки грозд новим појмовима.
  •  Дискусија о новим сазнањима

Практични рад:

  1.  Ученици се деле у групе извлачењем делова слагалица. Свака слика од које је направљена слагалица стоји на столу. Групе су: коке, јагњад, пачићи и зеке.
  2.   Када су сви нашли своју групу, тј. склопили слагалицу добијају једну врсту материјала тј ускршњих јаја( пластична, дрвена,стиропор, издувана јаја)
  3.   У оквиру сваке групе ће се дискутовати о особинама материјала које треба да користе, које ликовне технике могу да примене.
  4.  Рад на украшавању јаја ( ученицима помажу и предшколци из наше школе
  5.  Свако из групе како заврши украшавање узима своју већ припремљену корпу(папир маше корпе рециклиране тј. преобликоване од новогодишњих лампона које су ученици раније правили) и декорише је са украшеним јајима

Завршни део:

  •  Презентација радова и дискусија о техникама које су примењене.
  •  Бирање најуспешнијег рада

Слике са огледног часа могу се видети на сајту школе http://www.osdjuradanicic.edu.rs/OgledniBrankaAndjelkovic.html

Такође су нам на часу код украшавања помагали предшколци који су нам дошли у посету.

ПРИЛОЗИ

Ускрс

Васкршња јаја из лужичке Србије

Ускрс или Васкрс (стсл. въскръс, арх. Великден) је хришћански празник којим се прославља Исусово васкрсење из смрти. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка.Код источних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.

Ускршња јаја су обележје велике хришћанске светковинеУскрса“. Јаја се боје и украшавају током Велике недеље (Страсне недеље), најчешће на Велики четвртак или Велики петак. Та јаја се често скривају; наводно их сакрива Ускршњи зека и деца ће их пронаћи тек на Ускршње јутро. Такође, она се стављају у корпу напуњену правом или вештачком сламом тако да наликује на птичје гнездо.

У свим деловима света јаје је од давних времена било познато као симбол извора живота; Јаје би добијало још већу „снагу“ тиме што би било бојено у црвено, јер се веровало да је то боја која значи живот (јер је и крв црвена). Хришћанство је преузело симболику јајета релативно касно; бојена јаја се помињу тек у 12. веку, а у Србији још касније – у 16. Међутим, народна предања, која су бројна и међусобно различита, почетак бојења јаја везују ипак за Христово ускрснуће. По једној причи која је позната у Црној Гори, стражари који су чували Христов гроб су јели печену кокошку. Један од њих је исказао бојазан да ће Христ оживети, али му је други узвратио да ће се то десити када кокошка коју су испекли полети и снесе црвено јаје. Управо се то и десило, а Христ је раширених крила полетео ка небу. Према једном предању, бојење јаја почиње још од Христовог разапињања. Када су га водили да га разапну, окупљена светина је на њега бацала камење, али се оно претварало у обојена јаја.[

Бојење

Техника бојења је старија од технике шарања јаја. Сматра се светом радњом, па јој се тако и приступа. Било је одређено обредним правилима, која су одређивала не само дан, већ и доба дана, као и особу која ће бојити.

Постоји веровање да боју боље примају она јаја чија је љуска тамнија, али и она које снесе црна кокошка или кокошка тамније боје перја. Понекад се пре бојења врши припрема како би се боја боље примила. То је подразумевало прање јаја у млакој или сланој води, потапање у расо или раствор стипсе или чак одређене магијске радње. Након бојења, још врућа јаја се бришу вуненом крпом натопљеном зејтином или кожицом од сланине како би добила сјај.

Црвена јаја

Најчешћа једнобојна јаја су црвена, а у неким крајевима и једина . Важност црвене боје је последица њене повезаности са бојом (Христове) крви. Постоји обичај да се прво јаје боји црвено. Ово јаје се и чува до следећег Ускрса и назива се „чуваркућа“, „чувадар“, „стражар“, „крсташ“ и сл. У складу са називима, овом јајету се приписују магијске моћи и сматра се да је велико зло по укућане уколико оно пукне. У Србији је такође лоше обојено јаје значило рђав знак и веровало се да се бојење јаја могло урећи. Зато су се жене трудиле да их не виде док боје. Уколико би током те радње неко био присутан, оне би разним причама о нечем црвеном покушале да том неком одврате пажњу, али и да утичу да јаја буду црвена као то нешто што помињу у причи. Да би јаја била црвенија, понекад су поклапале шерпу црвеним поклопцем.

Шарање јаја

Да би се неко јаје лепо украсило шарањем, потребно је било много стрпљења, али и вештине, па се могло поверити и женама ван куће. Такође, ова јаја нису коришћена за туцање, већ су се поклањала важним гостима.

Шарање јаја се може извести на више начина. Техника када се за то употребљава восак. Суштина је да се на појединим деловима накапље восак, па се након бојења восак скине; делови који су били прекривени остаће необојени. За наношење воска користи се и тзв. шараљка.

За шарање се може користити и лишће. Наиме, оно се уљем или беланцетом причврсти за јаје, које се стави у танку чарапу, а потом боји, односно кува са жељеном бојом. Након кувања, чарапа и лишће се скину и на месту где је било лишће остаће необојена места налик на орнамент. Због тога је важно да облик листа буде што декоративнији; популарно је лишће детелине, руже, пелина, навале, како због облика, тако и због њихове симболике.

Могуће је и наносити боју преко боје, где је посебно занимљиво добијање тзв. мраморних јаја, која се умачу у различите боје, те се ове саме разливају. На тај начин се постиже ефекат да јаје изгледа као мермер.

У северним крајевима Србије, вероватно под утицајем западних народа, развиле су се технике украшавања јаја разним пантљикама, жицама или вуницама, који се лепе или нашивају на најчешће необојена јаја. Оваква јаја се праве као украс за кућу преко целе године. Орнаменти који се користе за украшавање јаја у Србији су пре свега цветови, али и лишће и плодови. Након цветних мотива, најзаступљеније су геометријске шаре. Mотиви са животињама су у Србији мање заступљени, али јесу у западним земљама. Јављају се зец, кокошка, пиле, голуб, паун, али и рибице и лептир.Ускршња јаја се често украшавају хрушћанским мотивима; на јајима се може наћи Христов лик, распеће, ускрснуће, манастири и цркве. Ипак, у целом свету је најраспрострањенији мотив крста. У Србији, овај мотив је готово обавезан на првом јајету, односно „чуваркући

Игре

Код свих европских народа постоји обичај даривања обојених јаја, као и туцање са њима. У Србији постоји веровање да је најтврђе јаје „проносак“, односно оно кога кокошка прво снесе Сама игра је једноставна: удари се врх о врх, шода о шоду и победник је онај чије се јаје не разбије. Победник добија разбијено јаје као награду, а веровало се да ће он имати више среће у наредних годину дана. Деца су се играла и тако што су јаја разбијала гађајући их из даљине металним новцем или каменом или котрљајући друга јаја (слично као у игри кликерима.Такође позната игра је била ламкање. Смисао је био да се обарено јаје обеси и заљуља, а учесници у игри покушавају да га ухвате зубима.

ПРИПРЕМА ЗА ОГЛЕДНИ ЧАС

IMG0330A IMG0331A IMG0332A IMG0333A IMG0334A IMG0335A IMG0336A IMG0337A IMG0338A

Модерна уметност у одељењу

Инструкције за добијање радова модерне уметности

Пратите упутства и уживајте:

  1. Користећи праве линије поделите папир на четири поља
  2. У једном пољу нацртајте 3 облика
  3. У другом пољу нацртајте украсне ивице, као за рам
  4. У празном пољу нацртајте круг или кругове
  5. Одаберите супротно поље и нацртајте још један круг
  6. Повежите ова два круга са две паралелне линије
  7. Направите седам тачака , било где на папиру, и повежите их таласастим линијама
  8. Нацртајте један облик, на три различита места у три различите величине
  9. Нацртајте два троугла у два угла папира
  10. Означите један троугао, на неки начин( квадрат, круг)
  11. Обојте по жељи
  12. Сада сте модерни уметници

Један пример :

1

Уметност облика

Одаберите облик ( правоугаоник, квадрат, троугао, итд.) и користите САМО један облик ( у различитим варијацијама) да нацртате слику. Чудо како овако кратко упутство даје овакве резултате.

УЖИВАЈТЕ!

2